: Šta ću ja u školi? :

naslovna strana >> aktuelno - aktivnosti >> Šta ću ja u školi?

 

NAZIV PROJEKTA:

"Šta ću ja u školi?"

 

OPIS PROJEKTA:

Projekat je zamišljen kao niz uzastopnih tribina, rasprava, sučeljavanja. Njihov moto bi bio  smisao i funkcija obrazovanja uopšte; status škole, nekad i sad; ciljevi  školovanja (stvarni, poželjni, krijumčareni...); viđenje svoje uloge u edukativnom procesu; (bez)značaj obrazovanja za vlastiti život i sl. Ovako postavljeni problemi spadaju, prevashodno, u filozofiju obrazovanja, ili u filozofiju pedagogije, ali na njih ne bi odgovarali ni isključivo filozofi ni isključivo pedagozi, već gosti na različite načine vezani za školu, a za koje verujemo da  su kompetentniji od drugih da prosuđuju o problemima obrazovanja. Njihova izlaganja bi, prema planu, trebalo da iniciraju  publiku, koju bi mahom sačinjavali učenici.

 

Voditelj bi upoznao  auditorijum sa gostom, sa njegovim backgroundom i/odnosno onim što ga kvalifikuje da gostuje. Svaki od njih, bez razlike bi morao s početka da odgovori na dva pitanja:

1)       Zašto je on išao u školu, kako je u vreme školovanja nalazio ili nije nalazio razlog svog boravljenja tamo, kako je sebi opravdavao tu "sumnjivu aktivnost"?;

2)       Kako je/bi svom detetu odgovorio na to jednostavno pitanje "šta ću ja u školi?", kako bi, sa primerenom jednostavnošću, objasnio smisao jedne rabote koja, eufemistički rečeno, ne mora izgledati privlačno, a čija je svrha, u najboljem slučaju, toliko dalekosežna da detetu mora izgledati nedogledna. Ti odgovori bi već odredili unekoliko stanovište i dalje izlaganje gosta, koji bi potom imao da eksplicira, prezentuje i brani, kroz razgovor sa voditeljem koji ne bi bio duži od jednog sata, svoje pedagoško-edukološke nazore. Ono što bi potom usledilo  skicira se kao javna i otvorena polemika sa gostom, za, protiv ili, naprosto, inspirisana njegovim izlaganjem.

 

Ideja je da postoje tri vrste gostiju. Prvu vrstu sačinjavali bi  profesori škole u kojoj se realizuje projekat.  Preliminarni spisak (pod)tema za ovu grupu izgledao bi ovako:

 

1. Upravljanje školom, čemu je to najsličnije: vođenju preduzeća? Kasarne? KP doma?...

2. Da li (treba da) vaspitava škola, i za šta?

3. Profesor treba da je...?

4. Učenik mora da je...?

5.Najbolje bi bilo da škola liči na...?

 

U drugoj grupi gostiju nastupali bi (inače retki) filozofi koji se bave ili su se bavili problemima obrazovanja. Oni bi već imali da ponude koherentnije modele i preciznije slike fenomena i oblika obrazovanja. Budući takvi, bili bi samostalni gosti, koji bi, za ne duže od pola sata, izneli svoje dileme i projekcije, a potom ih diskutovali sa publikom-učenicima. Za sada imamo u vidu sledeće (pod)teme:

 

1. Škola u filozofiji, filozofija u školi.

2. Školski čas: svetinja i/ili svetkovina?

3. Obrazovanje kao društveni podsistem.

4. Obrazovanje kao samosvojno oblikotvorno formiranje.

5. Paideia i njena svrha, obrazovanje je obrazovanje za...

6. Obraz i obrazovanje.

 

Treću grupu učesnika činili bi ljudi kojima je posao da "misle" obrazovanje. Oni su na različite načine upleteni u institucije obrazovanja i p(r)ozvani su, ako ne i prinuđeni, da daju konkretne odgovore i na koncepcijska pitanja. Za sada imamo u vidu već etablirane protagoniste određenih teorijskih ili praktičnih obrazovnih projekata, koji bi tematizovali:

 

1. Stare, nove i dole škole.

2. (Re)Forma obrazovanja.

3. Škola kroz istoriju mišljenja o njoj.

4. Patologija školovanja.

5. Projekcije školstva.

 

CILJ I OBRAZLOŽENJE PROJEKTA:

Jačanje autonomije jednog tako važnog segmenta civilnog društva kao što je obrazovanje. Držimo da je prethodni uslov za to izvesno samoosvešćivanje učesnika u tom procesu o samom statusu, zančenju, smislu tog procesa, kao i o svojoj ulozi u njemu.

 

CILJNA GRUPA:

Projekat je namenjen, prevashodno, (onoj) gimnazijskoj "deci" koja nisu lišena interesovanja i propitivanja ove teme, koja bi da lociraju, da identifikuju razlog svog boravka u "instituciji" prema kojoj imaju, u najboljem slučaju, ambivalentan odnos, ali je takođe namenjen i profesorima,  za suočavanje sa svojim učenicima i, još i više, sa samima sobom, sa svojim (po)zvanjem, kao, najzad, što je namenjen i celokupnoj, za pedagoške probleme zainteresovanoj, javnosti.

 

MESTO I VREME TRAJANJA PROJEKTA:

S početka, učionica broj 58; alternativno ili u zavisnosti od interesovanja/atraktivnosti gostiju, nije isključen ni neki javni (neškolski) prostor.  Tribine će se održavati svake druge srede, tokom školske godine.

 

 

 IZVEŠTAJ

Tokom marta, aprila i maja 2003. godine ustanovljen je tribinski program Šeste beogradske gimnazije. Realizovan je ciklus razgovora pod zajedničkim nazivom "Šta ću ja u školi?". Koordinatori i urednici programa, Bojana Šekeljić i Predrag Krstić, ugostili su u tom periodu dva profesora (Tamara Krečković, srpski jezik i književnost; Miloš Nedeljković, fizika), jednog stručnog saradnika (Ljilja Živanić, psiholog) i jednog direktora (Vladimir Knežević) Gimnazije. Aktivno diskutujući sa publikom koju su sačinjavali učenici i profesori Gimnazije, oni su prezentovali svoje projekcije i dileme po pitanju statusa Škole, funkcije obrazovanja, pedagoških i stručnih standarda nastave, poželjnog i aktuelnog oblika zajedništva učenih i onih koji uče... Broj posetilaca je vremenom rastao, kao i stepen njihove zainteresovanosti i angažovanosti.

 

Program će na jesen nastaviti sa radom i institucionalizovati tradiciju polemičkog diskursa u Školi. Tema neće nužno ostati ista. Moderatori su otvoreni za sve sugestije.

  

 

 

>> nazad na aktuelno - aktivnosti